Mali

PK

Pridev koji te preseče poput spusta bubrežnog kamička niz tobogan mokraćnog kanala.

Bilo da je na kraju rečenice, u sredini ili na početku, ne valja. Deminutiv jednostavno ne može biti pohvalan za jednog picopevca u usponu. On ponižava. Resetuje trud i za tren ruši krhke skele nadanja.

- Vidi, interesantan si i sve. Malo čudan humor imaš i naočare su ti ko dance od tegle, ali... Nije to problem.
- Pa šta onda? 'Aj bar da te spavam, pa ćemo da vidimo za posle, možda me zavoliš?
- Mali, da se ne zavlačimo: ja tražim figuru oca, a ne brata.
- Ali...
- Nema ali, Džofri!

-----

- Da vidimo kakva živuljka se krije ovde. Neka, ja ću da odšniram, samo se opusti.
- Mmmmm...
- Hej, pa 'de si ti, mali...
- Id' u krasnog, mora da se nadruka malo, majka mu stara, ne može odma’ kalabaster!
- Ali...
- Ne vredi, sad si ga postidela. Pusti, ja ću. I zove se Fjodor!