Manastirski ovan
Човек чији је једини животни циљ да нема ни један.
Паразит хедониста, џебалебарош, способан само за трпање хране у себе и битисање еквивалентно ћелијској органели, султановом сину јединцу са прикривеним фиксацијама ка бујним мушким брковима затвореном у ћалетовом харему, вегетеријанској пици на менију брзе хране, ферију са мирисом лимуна у студентској јазбини.
На лествици створова којима је допуштено да живе убедљиво последњи, задовољан са равном линијом којом му егзистенција тече, ограђен од сваког напредовања, затворен за било какав прилив информација. Игноранција на делу, несастављеност са икаквим видом нормалног дејствовања.
Сленг настао компарацијом са овном који се лежерно башкари и тови по пашњацима у близини манастира, безбрижан, пасе траву и кулира.
-Е, о'ш да зовемо Бркицу, мало да опичимо фудбалицу, па после да гледамо текму?
-Тог манастирског овна да зовем?! Нити зна шпицом да убоде лопту, а камоли да прати фудбал, вероватно сад гризе батак и гледа "Срећне Људе" на ју тубу.
