Особа чије је животно занимање припрема главног састојка за јело које се крије у шатровачкој инверзији назива његове професије.

Онај који немилосрдно бије на баскету.

Hirurg sa srednjom skolom.

Обучен у своју белу кецељу, на глави качкет, заврнути рукави до лаката. У руци главно оружје, сатара. Кад почне са њом да удара и тибетски монаси се буде из медитације. Поглед оштар као и нож који је кући оштрио брусилицом.
Воли све и једну врсту меса, а највише женско. Они заврнути рукави су баш због тога, да му се виде снажне руке. Са све и једном чаврља и флертује и посматра их као кад гепард одмерава антилопу пре него што ће је напасти.

Sportski žargon za izrazito grubu osobu, kojoj je glavni cilj da povredi protivnika.

Čovek koji zaista krvavo zarađuje svoju platu.

Особа која има свињске уши, телећу главу, пилеће груди и свињске ногице.

Čovek za koga ćeš uvek biti komšija bez obzira koliko daleko živiš od njegove mesare.

Ultimativni jebač. Lik koji za svako veče opali po ribu. Nikad ne spava jednu ribu dva puta osim ako nije do jaja riba. Otuda i izraz Mesar jer sve ribe posmatra kao meso.

Onaj koji ti prilikom masiranja samelje sve kosti u ramenom pojasu, misleći da što jače stisne, bolje masira.

Lik koji prolazi kroz crveno. Ne gadi se i ništa ga neće zaustaviti da dobije to što želi.

Sarme na satrovackom.

По звучности одзвања као добронамерни бата, спреман да учини старици у невољи, поганог осмеха с мислима одлуталим на кобасичетине, али док секиром раздваја крменадле ти ипак склони поглед јер не знаш кад ће неартикулисана лобања да откине себи руку. И поред ове наше звучност, англосаксонци су нас зајебали, опет, и стрпали месара у реч БУЧЕР, која много боље дочара просечну животињу обмнотану у људски лик. Симбол необразовања, робијашко-панудрског менталног склопа, очајног паорског хумора, озбиљног разговора пуног поштовања са старијим муштеријама, једења без есцајга, онако сељачки, масним прстима с освртом на полиз остатка хране на истим. Сува беда квалитета живота јер пола дана проведено у месари са мирисом крви, пантљичаре и свињетине ретко коме пружа задовољство осим овом помереном неандерталцу. Дно дна, а опет врхунац простаклука, љомберштине, смога, смрада и некултуре. Обложен зимском међеђом машћу, огрезао у хурки и шваргли чега се држе још само главе рођене између два рата обасјани конзервом да је масно најслађе – ''једииии све, види ово, а па то је најслађе!'' и тако кроз пар година почне аритмија, згрушавање и немогућност крви да продре до срца поред грашки, а и затим јак срчани удар. Последице оваквог гнусног облика живота је у самом искривљеном народном, заосталом схватању живота и правог мушкарца, који убр мора прелџијским изгледом, развратом, преједањем, масном брадом, љубављу према ушима, малим икуом и грубошћу да заведе и изјебе, јер заправо, само такви и јебу. Е месар је квази народни идеал, пропао у покушаја грађења себе као једног од таквих. А и шта очекивати од њушке која је у последњој фази школовања била окружена најнижим слојем воњавих пекарки, премазаним трговцима, још горим посластичарима који камени колач уваљују невиним бакама без пардона, и на крају себи најсличнијима масним, огромним, немислосрдним бучерима, спреми да невино јагањце разапну са осемхом на лицу.

Srpska verzija Kazanove, prikladnija krvavim uslovima koji na ovim prostorima vekovima vladaju. Za razliku od svog emancipovanijeg kolege sa severa Italije, Mesar "komada", iliti posle njega srecnica ne moze da se sastavi dok se on mirno vraca tranziranju krtine za snicle.

Фудбалер који углавном игра у одбрани. Њему није важна лопта, већ противнички играч. Када га гледаш имаш осећај као да гледаш Брус Лиа...нога у главу, лакат у ребра. Док је он на терену фудбал је акција са примесама хорора.