Miloš Obilić

Neki baja što je u stvari otišao da se preda Muratu, da ponudi svoje usluge.
Ukapirao čovek da od te budalaštine što je knez Lazar nazivao "nebeska Serbija" nema ništa.
Ali kad je otišao da se preda Murat umesto da mu stisne ruku i zahvali mu, on ga terao da mu ljubi noge. Prepotentno govedo bio taj Murat.
E tu ovaj Miloš ispizdeo, kao što bi i svaki pošteni Srbin ispizdeo i rasporio ga.

- O će s' ba Miloše, srećne oči što te gledaju. Šta ima bolan, šta radi taj hamzo Lazar, oklen mu pade na um da na 'vaku silu skuplja vojsku?
- A pusti ga Murate, keve ti, ne zna šta radi, mlada pička mu mozak popila. Nego ja došao da ti ponudim svoje usluge, cenim da ćete nas danas razguziti ko ciganin gibanicu, a nešto ne volim da budem u timu koji gubi. Nego da ja pređem na tvoju stranu, a ti posle da mi daš Zetu da upravljam. Mrzim zeta pa i Zetu.
- More, bolan, more. Nego pre toga da mi pogledaš ovu nogu, nešto mi se čukalj nazlio. I da poljubiš da prođe.
- Ja da ti gledam čukljeve i ljubim noge što si zadnji put prao pred vašar u Zdravčiće!?. :vadi nož iz potaje i krrrk: Pu, stoko.