Kad se u milisekundi napuniš negativnom energijom koja hoće da izadje iz tebe. Uzrok je uglavnom neka loša vijest. Posledice mogu da budu fizičke povrede, svadja sa ljudima koji su u blizini, uništen namještaj ili negativna reakcija komšija na glasno urlikanje. Najbolje rješenje da se ovo spriječi je da se duboko udahne, izbroji do deset, dvadeset ili koliko god treba da osoba dodje sebi i vrati se u stanje uračunljivosti.
Nakon nekoliko psovki i udaraca u stolicu, kao i bola u već crvenoj pesnici, svatih da ta stolica nema baš nikakve veze sa tim što nisam položio ispit. Šta više, da sam više sjedio na njoj i učio, položio bih i ne bih sada mislio o tome šta da stavim na nateklu šaku.
Ovo možda ima veze sa činjenicom da sam prekluče, kada je profesorka odbila da mi namakne pola boda za 10 (od 94,5- što je inače nepisana praksa na fakultetu), već je tražila da oficijelno poništim ispit (kao, ne znajući da se to sada plaće 10 000 dinara) razmišljao da se prijavim u artiljeriju, brzo napredujem do nekog nižeg oficirskog čina, i dok viši oficiri budu negde zapalili, ja da okrenem topove na uži centar grada i pobijem sva govna... Sry svima na komentaru, u stanjima uračunljivosti ovo nije moje mišljenje, već samo govorim šta mi je sve proletelo kroz glavu...