narod prkosan i narod drčan,
narod ponosan i narod srčan,
narod ljubavi i narod rata,
narod veselja i narod plača,
narod kojeg` lako zaborave,"prijatelji" napuste,"braća" ostave,
narod koji ne zna spoznati one koji bi sa njim i do Golgote,
narod koji prošao svašta,
i pri tom zavidan postao na rođenog brata,
narod koji se kolje između sebe,
jer neko misli drugačije,nosi pogrešne boje,pjeva pogrešne pjesme,
narod gomile paradoksa,ironije i metafore koji će pjevati i kada ga zatvore,
koji će pljunuti u lice sili,
ne želeći za život da cvili,
ali i narod koji će prodati "svoga",
za trideset zlatnika kao Juda iz Iskariota,
narod zapleta i kontroverzi,
komšijskih svađa,gostoljublja i dobrih mezi,
NAROD KOJI STVARNO SHVATITI NIJE LAKO,
JER SRBIN NE MOŽE BITI BAŠ SVAKO ;)...
narod koji nije k`o ni nijedan,a opet je k`o svaki...
Nepristojni ljudi čiji vokabular prevazilazi udruženje kočijaša Mađarske i argetinskih gaučosa kad ih ritne vo kog štroje, začinjen pride nekom mukom, gorkom ili slatkom, što samo naš čovek može da doživi i preživi na ovom ludom svetu. A i da sroči.
''Što bi reko naš narod, ima bradavičku ko opštinski pečat!''
''Otišao ja onomad da gledam tekmu kod Riste, kad ti mene baćo moj pritera, ja kud ću šta ću zasednem u wc, pa ti ga onako, narodski rečeno raspalim ko u nerotkinju, al siroma' nisam zaključao vrata, kad ulete njegova šveca Svetlana da se tušira, sva u negližeu, a ja...''
''Alo sestro, pa viri mi koska iz cevanice Sunce ti bogovo, zovi tog doktora da vam ga majke malo ne sponabutam ovako bangav!!!''
Fraza koju s pravom mogu da koriste samo Beko i Mišković.
