Svako kome se prezime završava na ić.

List koga je vetar oduvao na neku drugu goru, na kojoj je postao poznat i uspešan. Sada živi i radi na toj "drugoj" gori i stare se retko seti, a lišće koje je ostalo se hvali kako je on nekad bio deo te iste gore, iste šume ili čak deo obližnjeg drveta. Retko se ponovi vetar koji će ga vratiti tamo odakle ga je pre mnogo godina, igrom slučaja, oduvao.

Kad je mlad/a pobegne negde na Zapad, obično u Ameriku. Tamo uspe, proslavi se u šou biznisu, postane svetska faca. Doduše, ne prevelika. Kasnije, kada ostari, „mnogo foli Serbia“, a i deca mu/joj „love Serbia very much“.

"Gorki list"

Trava odgajena u sopstvenoj režiji. Domaćica.

Sintagma koju koristimo da označimo da je neko našeg porekla. Izgovara se sa neskrivenim ponosom u glasu i držanju, uz uzlet nacionalne svesti što je neko naš pokazao tamo nekim strancima ko smo mi. Takođe, na taj način prisvajamo i zrnce njegovog uspeha jer pripadamo istom narodu. To je ono osećanje kada čujemo za nekog budžovana Amera, Nemca ili šta već koji ima ić kao zadnja dva slova svog prezimena. Ispuni nam srce toliko da preraste grudi i ponosno izgovorimo ovo iz naslova. Jer, malo li je!

pa uglavnom cete ovo cuti od sportskih komentatora,za njih svaki uspesan sportista pogotovo ako ne igra za nasu reprezentaciju a poreklom je odavde je nase gore list.Mada za svakog naseg coveka koji je uspeo u necemu mi kazemo ovu recenicu.

Lik koji se isčupao i presadio na vreme.

Српско курчење личним успехом "наших" људи у туђини.

To je kad ocete da kazete da ste iz istog sela