Izgovaranjem ove fraze sagovornika ubeđujemo da je ono što govorimo ipak istina, tj kao ne bismo da lažemo kad o tome pričamo, ipak su to ozbiljne stvari i nije se igrati sa njima. Može se koristiti i u situaciji kada je ono što smo rekli loše, tj protivzakonito pa se izvlačimo da ljudi ne bi pomislili da bismo to stvarno uradili, iako bismo vrlo verovatno stvarno i uradili to.
- Jel ste razmišljali da startujete čika Radetovu ženu?
- Šta je bre sa tobom, imaj poštovanja malo prema njemu, bio baš dobar čovek, nije mu ni 40 dana prošlo a ti bi ženu da mu jebeš?!
- Ne bih da grešim dušu, ali ona je sad tužna, treba je usrećiti, a i vrlo je atraktivna, a kasnije možda može da bude kasno.
- Mogu ti reći da mi se sviđa kako razmišljaš.
- Eto.
...
- Au ljudi, pa jel vidite vi ove današnje klinke kakve su...
- Jel si lud ti, mogu sa tvojom malom u razred da idu, nemoj Mira da te čuje.
- Mislim, ne bih da grešim dušu, ali stvarno imaju potencijala.
Ali obožavam to da radim.
Tip koji konstantno neopravdano i pre svega neprovereno osuđuje druge za koješta i pritom koristi ovu rečenicu kao neki vid čišćenja svoje savesti i ograđivanja iako se zna da mu je savest prljavija od donjeg veša uneređenog korisnika gerontološkog centra!
- Čini li ti se možda da se Zoka i Mile previše prisno gledaju, a? Mislim, ne bih da grešim dušu, znam da su oboje u braku i to sve, ali ima tu nešto...
- Ćale, daj mi da ubacimo još ova dva kubika drva i da prezimimo nekako ovaj januar, lako mi je za Zoku i za Mileta.
