Studenti. Ima ih raznih. Svih vrsta, oblika i boja. Oni studiraju. Neki 4, neki 44 godine. Neki se zajebavaju, neki ne.
E sad, gotovo svima se dešava da padnu ispit. Razlozi su brojni. Posle padanja, na scenu stupa junak ove priče. Matorac iz okruženja. Baba, deda, ujna, komšija, vozač tramvaja, prodavac krofni. Ljudi koji su od fakulteta videli maskimum dvorište. Možda zgradu, na slikama. Kada kažeš indeks oni pomisle na Davorina Popovića, a kolokvijum im zvuči poznato, kao klincu od 3 godine endoplazmatični retikulum. Moguće je da su i upoznali nekog profesora, na pijaci ili u domu zdravlja. Od škole imaju neki brzojebačku ili srednju metaloglodačku. Ali da postoji faks za kenjanje drugima, diplomirali bi u roku sa prosekom 11.
Oni su generali posle bitke. Sve najbolje znaju. Zašto nisi naučio onaj zadatak od 4 strane? Zašto nisi naučio onih 50 strana knjige od 1000 strana? Zašto, koji kurac?! Sram te bilo, oni bi to za doručak, uz kafu, ratluk i ogovaranje prolaznika sa komšikom. Oni bi taj faks spičili ko Mesi odbranu ČSK-a. Lagaeze je to, kako ti nisi u stanju da to zavrišiš i uradiš?! I onda kada raspali, oronuli, zarasli student pita velikog genarala pukovnika šta je on završio, dobija odgovor u vidu mrmljanja, nešto kao matori iz klipa, ja sam neki veliki drmr.
Igrač koji može da igra i defender right i midfielder right.
