Nije im dosadno jer imaju veći radijus kretanja, a ima i zgodnih „posetiteljki“. Ipak, ti kršni momci samo naizgled bulje u dupeta i sise razgolićenih fenserajkica, zapravo, oni su na visina zadatka. Izraz lica im je ozbiljan, njihov pogled je strog, oni su ko’ zapete puške-hitrih pokreta i lakih koraka.
Šetkaju u svojim blistavo čistim i geometrijski pravilno ispeglanim uniformama sa nehajno okačenim cvidžama o prvo zakopčano dugme na košulji. Ponosni su na bedž firme u kojoj dirinče i srećni su što podseća na policijsku značku.
Jedina mana su im cipele, nose svoje i to odudara od uniforme: fali pola pete, pertle su iskidane pa su patrljci prekratki, nisu u skladu sa uniformom itd.
Malo, malo pa došapnu nešto na tokivokiju, pogledaju vas mrko (ako imate preko 40godina-mnogo mrko), opet nešto došapnu, stiskaju nekakve dugmiće, onaj iz aparata nešto mrmlja....Ponekad se uznemire jer se neko duže zadržao u liftu, čistačica dojavila sumnju da na zloupotrebu toaleta jer je neko u njemu već 2 sata, klinja se oteo mami i kidnuo na sprat sa igricama, muž i žena se posvađali na sred pokretnih stepenica oko para, neki smotanko veruje da su mu ukrali auto-a on je zaboravio gde mu je parking mesto....
