Жива свирка припадника ромске популације у градском превозу.
- Аднане, Зордоне, кречи!
- ...ја барбара, а ти свилааааааа, све би' дао кад би моја била...
- Пашија...купи!
Devedesetih, obojeni program, je bio siguran znak da se nešto razjebalo, u zemlji. Kada vidite taj krug širokog spektra boja, tu sliku koja govori više od hiljadu vesti, znate da ili nas bombarduju ili se digla kuka i motika ili je, ne daj Bože, nestalo epizada "Boljih otpisanih ljudi".
Izvinite zbog prekida programa.
Paket povlastica ili deo radnog vremena, kada na poslu dobiješ pomalo odrešene ruke za neke aktivnosti. Dobiješ malo udobniju stolicu, novu motiku, puste te da povremeno koristiš internet, ili te verbalno pohvale..Na nekim poslovima, ljudi dobiju obojena slova. I ljudi su nekako malo srećniji, osećaju se na trenutak nekako posebno, i postaju dokaz činjenice da mala pažnja čini velike stvari..
Onda kada te to prodje, shvatiš da tvoj šef nije dobrotvor, to ga ništa nije koštalo, da je to još uvek onaj isti nikad dovoljno plaćen izrabljivački posao koji si do malopre mrzeo, ali nema veze - sada rečenicu "Ja sam naivčina" možeš da napišeš u šarenom dezenu, iako tu ništa nije veselo.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.