Lavovska borba sa emocijom koja ne prihvata odbijanje.
Ne tako davno držim ja čas engleskog grupi odraslih; neki od njih imaju i po četrdeset godina, i u skladu sa tim ostavljaju utisak ozbiljnih ljudi. U jednom trenutku dođe red na jednog od njih da pročita pismo jedne tinejdžerke. I tako on krene: „My name is Becky and I’m nineteen years old...“, što je u mojoj glavi odmah stvorilo sliku dotičnog učenika u telu tinejdžerke. Spustim pogled i zatvorim oči, pokušavajući da odagnam sliku, ali ona biva sve jasnija. Počnem da se preznojavam – smeh bi da izađe, ali ja ne smem da dozvolim da se to desi. Već počinjem da se grčim, mrštim, lice mi se krivi u hiljadu grimasa... Pomislim: „Ako te vide, pomisliće da ti se sere. Pokrij oči!“ Ja poslušam sebe, pokrijem oči rukom, šatro pratim tekst, ali mi se vide usta, koja se kratkim pokretima razvlače u smeh i vraćaju u normalu. Pokrijem usta drugom rukom, al’ ne lezi vraže – unervozim se k’o davljenik, počnem kao da se češem po glavi, noge mi cupkaju, od silnog zadržavanja vazduha već počinjem da pravim onaj zvuk kroz nos i već mi postaje jasno da sa smejanjem nema borbe. U poslednjem trenutku bacim nemoćan pogled na grupu, kad tamo - svi pokrili što oči, što usta, tresu se i tiho plaču. I kad se pogledasmo – smehovi nam se oslobodiše svih prepreka, udariše u zidove i izleteše kroz ključaonicu i prozore. E, to se zove sloboda!
Radnja, veoma efikasna, praktikovana u vremenu davnom, kada su ljudi bili veoma tvrdoglavi i nerazumni, Bogu hvala, totalnoj suprotnosti današnjice. Izvršavala se tako što se iznad glave jako zavrti buzdovan, nalik elisi helikoptera i onda suptilno spusti na glavu osobi sa kojom vam se mišljenja razilaze. Džentlmentski. Može i na stomak. Kada osoba leži. Posle udarca u glavu. Elem, osoba bi tada naprasno shvatila kako je njen način razmisljanja pogrešan, te da je njen sagovornik sto posto u pravu.
Narodski rečeno, bila bi obuzd(ov)ana.
Sva sreća, te se ovaj varvarski čin više ne primenjuje, jer ljudi danas svoje nesuglasice rešavaju konverzacijom.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.