Faktor života i smrti u Crnoj Gori.
A: I, šta kažeš, Rope, kako bilo na Komovima?
B: Ma pusti me u kurac, ja i ludi Boža išli, jedva se vratili... Tamo i dalje sneg u martu, jedva nađosmo konak negde, pustio nas neki dekica. Al' otud ide đavo s budžom, kad smo kretali nazad, dolaze neke čet'ri njuške ispred brvnare, ćale i tri đetića, sva četvorica na konjima i sa puškama u rukama, živ sam se presr'o. I tu ovaj najstariji, ljut k'o Ljutica Bogdan promrmlja nešto u fazonu: Ađemojprimus? Boža se odmah prešalta na crnogorski i kaže kako nijesmo mi ništa ukrali, kako smo u prolazu, al' ne lezi vraže, pobili bi nas ovi k'o zečeve, nego ga matori pitao kol'ko mu je ćale visok, i kako se preziva, a Boža k'o iz topa: Maljugić, dva sedamnaes'! I tu ti se oni izljube, izgrle, pitaju za junačko zdravlje... Bili posle kod njih još pet dana, još nam dali tri kile njegoške da ponesemo...
A: I šta bilo?
B: Ništa, heh, idemo opet na leto, matori mi je uputio ultimatum, pošto sam se malo kembečio sa švecom od ova tri momka, slatka neka, visoka... U fazonu su- ženi malu ili ideš da se rveš sa međedima po čukama, al' dobro, smisliće Pera nešto, valjda...
