I obrnuto.
Uživaocima opojnih droga i psihotropnih supstanci ume da ponestane novca. Mnogi, tada, krenu da prodaju kućni inventar, prose, kradu i prodaju priču u karti za Banjaluku.
Međutim, postoji i nekolicina entuzijasta, koji se odvaže da spoje lepo i korisno i krenu sa preprodajom narkotika. Ionako ih nabavljaju za sopstvenu upotrebu, a ovako se može i uvećati aktiva imovinske mase.
Ovakav poslovni poduhvat je, a priori, osuđen na propast. Uspešno spajanje svojstva narkomana i dilera u jednu ličnost je apsolutno remek delo. Razlozi za težinu ovog poduhvata, jesu, u osnovi, različiti ciljevi ove dve grupe.
Dileri narkotika su poslovni ljudi, privrednici i kao takvima, im je glavni cilj sticanje profita.
Džankijima je isključivo jedna stvar na pameti, uzimanje droge. Jebe se gospodi tačno i za pare, za ženu, decu, rodbinu. Slobodica, čoveče.
Prilikom pokušaja spajanja dilera i narkomana u jednu ličnost, dolazi do sukoba. ''U ovom gradu nema mesta za jednog od nas''. Tada, narkos apsorbuje lerdija i apgrejduje se u verziju narkoman 2.0.
- Miroslave! Miroslave, ej!
- Da?
- Jel' me poznaješ?
- Nisam siguran.
- Gale, bre, školski, treća klupa do prozora!
- Gale, jebote, sto godina! Izvini, nisam te poznao odmah, smršao si, sunce ti jebem.
- Dop dijeta, maćore, šta da ti kažem.
- Kako si ti, radiš negde?
- Pa, imao sam dobar poslovni plan, al' sam malo zaglibio. Znaš da volim da se bockam, traži to novce. Ajd reko da uzmem pare za kiriju pa da kupim jedno pola kila, četvrt meni, ostalo da prodam. Kurac moj. Špricali se Braca i ja k'o besni dve nedelje, daj Bože da sam 3 grama prodao. Nego, jel' imaš ti jedno 100 ojra na zajam, vraćam ti za nedelju, nedelju i po maksimalno?
- Nemam, Gale, isplaćujemo žena i ja 2 kredita, treba to da se pregura.
- Miki, znaš da meni mož da veruješ?
- Normalno, brale, samo sad nisam u situaciji.
- Jebiga baš. Ništa, hvala u svakom slučaju. Idem sad, moram nešto do autobuske da skoknem, ću da svratim neki dan kod tebe na kafu, da se ispričamo ko ljudi.
