Izraz kojim se iskazuje da nivo ludosti koji je određena individua dosegla lako može biti prevaziđen i da uvek postoji mogućnost da se pojavi glava koja može da uradi ono što normalan čovek ni naprezanjem svih mogućih neurona ne može da zamisli.
-Šta ti je? Šta se treseš ko prut? Koji ti je kurac!?
-Aaa jebote ne verujem šta sam upravo video.
-Šta? Govori.
-Išao ja malo da prošetam tu po kraju... i znaš gde su one klupice gde radimo propadanja?
-Znam. I?
-I... krene tu Krvavi Dule da pretiče Zokijevog ćaleta. Zokijev ćale neće da ga pusti... i stanu oni pored puta i izalazi Dule iz kola... Čekaj, šta radiš to? Koga zoveš?
-Zokija, da mu izjavim saučešće.
-Čekaj bre nisam završio. I izlazi Dule krene nešto da mu kenja, pokazuje prangiju za pojasom i samo vidiš Zokijev ćale izvadi čekić, još onako prašnjav od cigle valjda radio privatno pa štemovao, i ajsne ga po sred čela!
-Ahahahah ne seri!? Ne verujem jebote! I šta je bilo posle? Jel živ Dule?
-Neam pojma, zapalio sam. Uglavnom Zokijev ćale onako mrtav ladan sede u jugića, pusti Jašara i ode, a Dule otego papke na asfaltu.
-Au jebem ti sunce. Ko bi reko za Zokijevog ćaleta tako miran čovek. Od luđeg uvek ima luđi. Nego daj pusti RTS možda su konačno uhvatili Duleta.
