On je ružan, glup, neduhovit, dosadan, nešarmantan, sve moguće negativno na ovom svetu. Nikome neće faliti kad ga ne bude bilo jer je mnogo nebitan lik. Kao da ne shvata poentu ljudskog postojanja. Kao da ne shvata da se ljudi druže i da tako opstaju. Ne želi da bude vuk samotnjak, ali sam sebe tera u to izgnanstvo. Svojom pojavom i ponašanjem tera ljude od sebe. I umesto da se menja, da shvati u čemu je problem, uvek mu je neko drugi kriv. Žene su kurve, a muškarci su ljubomorni na njega, po njemu. Što je daleko od istine.
I kao po nepisanom pravilu, umesto da gađa neki prosek, takav tip muškarca se uvek zalepi za vrh pičku. Zašto, ko će ga znati. Jer je pun sebe, ničim izazvan, očigledno. Jednostavno, zapitate se odakle mu muda da to radi. Tj., tačnije, odakle mu pravo. Jer nema nikakvog kvaliteta. Čak ni unutrašnju lepotu. Baš ništa.
Lana: Jao, vidi onog, majke ti. Samo bulji ovamo. Ne znam više gde da gledam. Par puta su nam se sreli pogledi jer on konstantno bulji, još će da ispadne da ga šmekam jebote.
Una: Au. Znam ga. To je Kiza Smor. Brate, to je lik koji nije za u narod. On bre ne zna da se ponaša kada je među ljudima. Nije mi samo jasno odakle mu pravo da te gleda bre?
