Jadikovka koja se s' vremena na vreme ponavlja isključivo na raznim proslavama, veseljima. Posle višečasovnog sedenja za stolom, ispijanja boga oca i proždiranja hrane dodje trenutak da se nekako ode kući. Tada dolazi do zajebanog dela jer one cipele u kojima si došao više nisu isti broj zato što su ti stopala otekla od gore pomenutih višečasovnih aktivnosti. Nakon nekoliko minuta natezanja sa cipelom uz pomoć kasike uspevate da je obujete. Tada dolazi još zajebaniji deo, posto ste naduvali Sabonisa, ne možete kolima kuci(nemate ni back-up plan, žena ne zna da vozi), a nijedan taksista vas neće primiti tako odvaljene, sledi pačiji hod do kuće.
Ne retko se dešava da uzmete tudje cipele i onda proklinjete sudbinu što vas natera da se toliko obeznanite... ali to je sasvim druga jadikovka....
M: Ženo, je l' su ovo moje cipele?
Z: Da, Duško tvoje su.
M: Pa što nece noga da mi udje, majku mu!
Žena prinosi kasiku, Dusko se već treci put valja po podu, sada vec crven kao bulka, a cipela nikako da udje.
M: (Već uveliko besan) Aaaa Odatle si izasla, tu će' i da udješ!
