Načiniti nekog ili nešto Dejanom Cukićem. Svesti bitnost nečega sa nivoa svetog grala na nivo paramecijuma.
- Brate, sijaš. Šta li se desilo sinoć na žurci, mora da si savatao neke klinke i šmrkao im kokain sa bradavica, a?
- Ma jok, mislim, jesam zveknuo neku kašljaru posle, nego sretoh u wc-u Leposavu kako fafla nekom crnji đoku.
- I ček, ti si sad i dalje živ? To je ista ona Leposava zbog koje si hteo da sečeš vene kad te ostavila?
- Da, brate, nećeš verovati, totalno sam je odejancukićio vremenom, a da toga nisam bio ni svestan. Ma, ni da me dirne, brate, što bi rek'o Pikac. Čak sam uzeo stolicu, bajati žu-žu, seo i počeo da navijam za crnju dok je pumpa.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
I ovo mora da počne da se koristi!
Al' bez žu-žua nikud!