Odlazak u rodno mesto

-Kako je tebi sa onom Dušicom,kako ide?
-Ma kakva Dušica,nismo mi zajedno,sad sam sa Natašom,znaš ona mala plava išla je u osnovnoj u odeljenje do nas,sad radi u onom novom kafiću...
-A,a pa nešto mi poznato,ne znam baš tačno.

-E,a ona Maja iz naše osnovne ima dvoje dece,video je ja juče...
-Ona Maja sa cvikerima debelim ko prst,što je i u srednjoj nastavila da liči na strašilo za ptice?Au ko to oženi,i napravi joj dvoje dece...

-Onaj Marko što je pucao basket,sad se puca horsom.Raspao se čovek...E da brat mi se ženi za tri meseca,a onom drugom žena treba da se porodi za 15 dana.Djule se skrndao sa motora,juče ga spakovali u bolnicu,kažu nema vajde.A onaj tvoj komšija priča se prebija ženu svaki dan,dolazi i murija često,čuješ li svadje?
-Paaa,ne baš,znaš da sam prošli put dolazila pre par meseci....

Prijatelj nastavlja sa dešavanjima.Upoznat sa njima kao da radi u policiji.Nešto se mislim pa ovde vlada veća turbulencija nego u velegradu.
-Šta ima kod tebe,upita me.
Pa,i dalje sam u istom stanu,fax mi je na istom mestu,učenje,svirke,koncerti,prekopali Bulevar,gužva u prevozu...
-Ma kod tebe ništa zanimljivo,kao i uvek...