Спремност да се до смрти не отвориш за пиво. Мртав капитал. Мишљење који стари људи углавном имају о материјалним вредностима љубоморно их чувајући за себе.
Деда оћеш да ми даш Спачека да се провозамо мало моја девојка и ја по комшилуку? Јел оћеш деда? Нећу да возим брзо. Обећавам!
-Не може.
Деда брате што си такав а само један круг!?
-Реко сам не и не може.
...ко да ћеш га у гроб однети...
-Е си рекао нешто?
Да кажем деко онда га полирај с времена на време и редовно му мењај уље.
Не, овде није у питању спремност да се до смрти не отвориш за пиво. Овде се ради о спремности да до смрти не отвориш душу и одаш неку зајебану тајну. Сачуваћеш је за себе и однети тамо одакле се нико није вратио.
- Драгице, где неста синоћ онако рано? Забринула сам се.
- Па, ето, ту и тамо.
- Драгице?
- Однећу у гроб то где сам синоћ била, Лепосава!
- Отишла си са Чаславом да те спава у дупе, је л'?
- Јебига.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.