Nekada davno, bilo negde jedno veliko selo. U tom selu, ljudi su vekovima živeli na isti način, poštujući svoju tradiciju i običaje. Najveći gazda u selu, neki Pera, imao je ogromno imanje, na kome nema šta nije bilo: konji svih rasa, krave koje daju mnogo mleka, ovce koje daju najbolju vunu,... Imao je ogromnu porodicu i na desetine slugu. Jedino što nije imao bili su dobra pšenica i med.
Jednog dana prolazio je pored dosta manjih imanja svojih daljih komšija, Žike i Laze. Oni nisu imali mnogo posluge i njihove porodice su bile dosta manje, ali su živeli srećno, bili su sjajne komšije i najbolji prijatelji. Na Žikinom imanju je video na stotine košnica, kakve je mogao samo da sanja, a na Lazinom prvoklasnu pšenicu. Odmah se polakomio.
Nekoliko dana je krišom pratio kako ti ljudi žive, a onda je shvatio da Žika i Laza svakog dana izvode stoku na ispašu na svojim livadama, s tim što Laza ostaje da čuva krave, dok Žika svoje krave ostavlja da pasu same. Tako je jednog dana prišao Lazi, dok je bio sam na njivi i "spontano" mu skrenuo pažnju kako komšija Žika ima bolju travu za ispašu od njega i rekao kako to nije u redu. "Pa šta ja tu da radim?", začudio se Žika. "Ako ste najbolji prijatelji, diži tarabu i pusti svoje krave da se malo omrse!". Malo zbunjen, ali lakom, Laza digne tarabu i pusti svoje krave da se napasu. To je činio i narednih nekoliko dana, prvo bojažljivo, a onda je svoje krave sasvim normalno puštao samo da pasu na Žikinoj livadi. Video je sve to Žika, ali nije hteo da se meša, da ne kvari odnose sa komšijom. Sve je to trajalo nekoliko nedelja, dok Lazine krave nisu ušle u Žikin kukuruz i napravile veliku štetu. Video je i to Žika, pa mu kap prelije čašu, zgrabi pušku, ispali par metaka u vazduh, pa razjuri krave. Lazine krave se razbeže, pa nestanu u šumi tako da ih je gazda jedva našao i to tek svaku treću, dok su ostale pobili vuci, ili su upale u klopke za lisice. Ne beše mu drago zbog toga, pa se naredne noći ušunja Žiki u štalu i zakolje mu nekoliko krava. Vidi to Žika, pa mu ne beše drago. Naredne noći, sakupi on sve svoje sinove, braću i rođake, pa upadoše kod Laze na imanje, popališe mu štalu, obore, nekoliko pomoćnih zgrada, pobiše mu deo familije, te mu ostaviše samo kuću, a u životu njega, ženu i žensku decu. Vide to Laza, pa mu ne beše drago. Ode on kod gazde Pere, da ga zamoli za pomoć da se osveti Žiki, kome bi uzeo deo imanja i stoke. Gazda Pera reče: "Može to, ali druga polovina imanja ide meni, a ti ćeš mi još dati i pola svoje pšenice!". Ne beše Lazi drago zbog toga, ali obraz je obraz, a i morao je da stane na noge posle silne štete. Sledeće noći, skupi Pera sve svoje sluge, sve svoje muške sinove i udruži se sa Lazom. Zapališe Žiki sve štale i obore, odvedoše mu svu stoku, popališe mu svu njivu, a na posletku i kuću. Pobiše njega i celu familiju, osim ženske dece, koju Perini sinovi uzeše za sebe. Podeliše tako Pera i Laza Žikino imanje, a Žika dade Peri pola svoje pšenice. Posle godinu dana, ubi Pera Lazu u lovu i oženi njegovu udovicu, kako je i sam bio udovac, te uze i njegovo imanje.
Nije teško pretvoriti ovo selo u planetu, imanja u države, a porodice i sluge u narode.
