Krajnji testament sopstvenom dostignuću u karijeri muzičkog stvaraoca. Umetnici visokog ešalona su u stanju da ovim elegantnim činom, bez ijedne suvišne reči, bace auditorijum u trans u kome se savršeno sinhronizovano svi do jednog pretvaraju u hor kerubina i dovršavaju započeti stih. Jednom dozvan, naglašavajući kulminaciju koncerta, akt okretanja mikrofona stvara određenu svečarsku atmosferu i kod prisutnih izaziva osećaj vantelesnog iskustva, gde se nekom čudesnom telepatijom širi jednoumlje. Ono što muzičaru u tom momentu preostaje je samo da sa beskrajnom srećom pusti jednu suzu da kapne dok gleda ostvarenje svog najvećeg sna.
Sava Centar, 2012.
ŠŠ: Nisi me volela u ono vremeeee, a ja sam želeo samo jednoooo... Sada kad ... okreće mikrofon publici
Hiponotisana gomila: ...NISMO MI MLADI KO NEKADA DOĐI DA OSTARIMOOOOO...
ŠŠ: zaaaAAAajeednoooooo!!!
Beograd, 24. decembar 1996.
SM: ... Srbijom neće upravljati tuđa ruka!
HG: SLOBO MI TE VOLIMO! SLOBO MI TE VOLIMOOOO!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odlična. +
Nije loša.
Kol'ko je ovo dobro!