Uživati do kraja. Pojedeš celu teglu eurokrema i muka ti je, ali oližeš i kašiku. Da se blista!
Zašto?
Jer tako treba, bez milosti, bez kajanja. Uživaj u vožnji dok traje. Nemoj da polako tinjaš kao bedna sveća od tri dinara koja gori samo da naznači sagorevanje. Budi jebeni napalm koji pali vijetnamsko selo u zoru, neka pršti na sve strane. Uživaj u pokolju do kraja.
Prilike su retke i ako ih ne iskoristiš do kraja ili propustiš, preispitivanjem ćeš se dovesti do dna septičke jame u kojoj svi plivamo. Zato kada dobiješ priliku da omirišeš cveće, udiši duboko.
- Dušo, stvarno bih mogla sada malo da spavam. Mrtva sam.
- Nema šanse, ako me razumeš, hoću da oližem kašiku do kraja.
- Ko te kleo nije dangubio, ja spavam a ti radi šta hoćeš ne zanima me, samo nemoj da me budiš.
- Hm, lezi na leđa onda, molim te.
