Igračka sa kojom smo proveli više lepih noći, nego sa svim budućim partnerima zajedno. Moja omiljena igračka je bio zekan, ja sam ga zvao Eki-Peki. Poticali smo iz sličnih socialnih staleža. Kupio mi ga ćale u nekoj radnjici, kada je odvojio neki dinar od plate. On je uvek bio tu uz mene, a ni ja nisam bio loš prema njemu, hranio sam ga šargarepom, pa ako on baš neće, a onda pojedem ja za njega. Nisam ga teglio za uši, kao neka loša deca i često sam ga puštao da zajedno gledamo tv. Pazio sam i da mu nikada ne bude hladno, jer zečići su osetljive životinjice, a ja bih bio tužan, kada bi se moj Ekan prehladio. Imao je izbačen palac, koji je mogao da stavi u usta i sisa, kada mu je dosadno. Ja ga oponašao, pa me moji tukli. To sam mu jedva oprostio. Pet dana nisam mogao da sednem na guzu, a Ekan mi se cerio, bio je pomalo nevaljao. Jednom je tako da prostite prdnuo u društvu, a roditelji mene izgrdili. Trenutno je Ekan dobar drug sa mojom mlađom sekom. Jeste da je ostario, ali još je opasan, bojim se da ne iskvari dete.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
;) kao da sam ti ja pricao:)
Hehe, i ja sam imala zeca, žutog... dobila u paketiću..
Slučajno mi ispao u šetnji, pa sam se u suzama vraćala da ga tražim :(((
Na svu sreću, našla sam. Sada se moja ćerka igra sa njim.. Skoro ista slika kao pre 20ak godina.. samo što zec ma drugo ime :))
i moj zeka je jos uvek vecan, mada ja bas i nisam preterano star :)