Она гледа друге, себе никада. Избирљива као бесна снајка на пијаци. Себи гради цркву са својим ликом на многобројним иконама.
Под тамним велом приче да ниједан није довољно добар, умире сама и несрећна, окружена мачкама које ће растргнути њено мученичко, беживотно тело и конзумирати унутрашње органе. Крваве ће угинути од тровања покрај онога што је остало од њихове газдарице.
-Не бих да звучим као педер, али ти си бре леп дечко, згодан, паметан, способан, успећеш у животу, шта је глупача сада који мој измишљала?
-Каже да нисам успео у животу и да са мојих двадесет и кол'ко већ моје време истиче. И да немам мужеван глас.
-Ма, она чека Бреда Пита да јој клекне, јебо јој пас матер. Нек' цркне сама у паучини.
-Јес' вала. И звучао си као педер, јебига.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
PEder u najavi! xD
++
Druga i treća rečenica su genijalne.
Поетски занос :Д