Ona gleda druge, sebe nikada. Izbirljiva kao besna snajka na pijaci. Sebi gradi crkvu sa svojim likom na mnogobrojnim ikonama.
Pod tamnim velom priče da nijedan nije dovoljno dobar, umire sama i nesrećna, okružena mačkama koje će rastrgnuti njeno mučeničko, beživotno telo i konzumirati unutrašnje organe. Krvave će uginuti od trovanja pokraj onoga što je ostalo od njihove gazdarice.
-Ne bih da zvučim kao peder, ali ti si bre lep dečko, zgodan, pametan, sposoban, uspećeš u životu, šta je glupača sada koji moj izmišljala?
-Kaže da nisam uspeo u životu i da sa mojih dvadeset i kol'ko već moje vreme ističe. I da nemam muževan glas.
-Ma, ona čeka Breda Pita da joj klekne, jebo joj pas mater. Nek' crkne sama u paučini.
-Jes' vala. I zvučao si kao peder, jebiga.
