Karakteristike veoma pričljivih ljudi u okruženju su mnogobrojne, ali je sintagma "puna je kuća kad ona dođe" idealno prilagođena za opis takvih osoba. Došla je sama u goste, okej, ali atmosfera odaje utisak da je bečki orkestar u punom sastavu ili da je u toku izbor za glavnog kasapina godine. Svaka priča povlači sledeću temu, a tok razgovora ide tokom Južne Morave do toka Nila. Smeha će biti mnogo, a razloga za smeh veoma malo, pa je posmatračima, i ponekad samim akterima razgovora susret s takvim osobama metak u vuglu sam sebi ispaljen, jer smo mogli da odložimo na neki način taj sastanak.
-I, zamisli Mara donela one gajbe na mesto kod Mice. Uf, kako je bila ljuta kad je čula da su gajbice njezine, a njih se dve i ne vole odveć, još od marta šeset sedme, kad joj je Mica sa Cecom prešla preko bašče u onijem čizmama što je Ljuba uzela od Rade. Sve mi se činilo da će bit' kavge, al' su se na kraju smirile, jer je Zora na kraju uzela te gajbe od Mare. A da znaš samo kako je Petra bila nabusita tad, ju ju ju.
-Ju, Miro ne znam šta mi je, oči mi se same sklapaju.
-Zašto bogme Jelo, pa jel ti dobro? Jesam se ja raspričala mnogo? Jaoj, moram i ja ići, sad treba kod Stane da odem da joj odnesem neke rasade. Izvini na dosadi.
-Jaoj, Miro, ništa. Ti kad dođeš puna mi je kuća, hehehe.
