Tradicionalna obuća Srpskog Domaćina™. Izrađuje se u kožnoj i gumenoj varijanti; kožni su poznati i kao "šiljkani" zbog karakterističnog zavijutka na "nosu", a gumeni jednostavno kao "gumenjaci". Po kvalitetu se naročito izdvajaju gumenjaci iz fabrike "Tigar" iz Pirota.
Smatra se naročito elegantnim i kicoškim kada se na gumenjacima "prekine kaiš".
Do prve polovine XX vaka bili su osnovna obuća većine seoskog stanovništva u Srbiji.U nekim Balkanskim zemljama i danas su sastavni deo nekih narodnih nošnji.
To je laka,kožna obuća,koja se oko nogu priteže kožnim kaišima ili oputom.
Postoji izreka da su opanci kao zdravi zubi.Uopšte ih ne osečaš.
Nije poznato da su opanci nekoga nažuljali.
Na rang listi nepoderivosti opanci su na drugom mestu (naročito ako su rađeni od traktorskih guma).
Na prvom mestu je.....! Kako se ono kulturnije kaže pi*ka?.
Srednjovekovni srpski serostabilizator. Kako su srednjovekovni Srbi morali da kenjaju u prirodi, što nije nimalo lak zadatak, oni su izumeli adekvatnu obuću koja bi im omogućila lakše korišćenje prirodnog čučavca. Samo se drže za roščiće da ne bi pali u svoje izlive i sve je do jaja...i da pridodam da je ružna odeća u neutralnim bojama obavezna pratnja opancima za odlazak u klozet da se ne primeti ako je poseru i da mogu da se brišu s njom a da im ne bude žao.
Perimir: Jovane, kud si pošo?
Jovan: Na vašar, da kupim opanke.
Perimir: A šo će ti?
Jovan: Ma, stabilizator mi se pokidao prilikom zadnje posete klozetu pa idem kod baba Side da kupim nove.
Perimir: Ja sam ove moje kupio kod čiča Stanoja i imam ih dvaes godina a da nijednom nisam upao u govna.
Pomoćno sredstvo pri sranju u poljskim uslovima.
A šta mislite zašto postoji onaj zavijutak na kraju. Pa kad seljak-domaćin ode u njivu, on se nagne, natrći i uhvati za zavijutak da ne padne u sopstvena govna.
Korisna stvar koju je srbin izmislio kad recimo ideš da naraniš svinje pa ne želiš dugaziš u govna recimo, balegu kad takođe hraniš ovce a one se ispišaju po štali ili recimo potok kad izlije pa ti hoćeš da pregaziš e tad opanci čuvu noge da se ne okvase.
Osamdes osme zimsko doba beše oko svetog save napado sneg a ja radio u fabriku maziva. Vratio se kući, Zoki beše otišo za inostranstvo tad, Dragana se udala i ja se vratim kući vidim Dejan plače oće dumre dete. Pitam ga šta i kako već imaš četrnaes godina, sramota da plačeš, ja sam u šesnaes Miljka u Prebrezu već napravio, zašto Dejane plačeš, kaže Rada opet pobegla kod Baće u Popovu. Ja opsujem, otvorim šiše rakije, metem pešes jajceta da se kuvu, kažem Dejanu dide da narani ovce, on dete opet poče da plače kaže ne mogu, ja pitam što ne možeš, kaže Rada mi odnela opance. E tu mi prekipe, reko sebi pička ti materina debela, dodeš, dete dostaviš samo, stoku nenaranjenu, to da razumem, Sudimska je to sorta, to sve prevrtljivo, al opance detetu da mi uzneš, a nisu bile dve nedelje kako sam od pokojnog Vlaste kupio. Beše pet popodne, al ja uvatim, obujem se i preko planine u Popovu kod baće. Beše oko pola 8, osam, stigo ja, kucam, otvara Baća i preblede čoek. Kaže Živko nemoj da mi je uzimaš, nek postoji malo kod mene, pa ću je pošaljem, ne mogu više ni ja sve sam, pedeseta mi je godina, mora neko oko kuće da mi pomogne. A ja šamar. Mamu ti jebem, zabole me i za tebe i Radojku, radite šta oćete, ja došo detetu opance duzmem nazad. U tem trenutku pade nešto u dvorište, okrenem se, a ono Rada kako muzla krave pa nosila mleko, vide mene, ispusti mleko i pobeže preko dvorišta. Mislim se, kurveštijo sudimska, jebe mi se da te jurim, desu Dejanovi opanci. Dade mi Baća, ja još jedan šamar, čisto radi reda. Beše oko 11 kad sam se vratio kući, mogo sam i pre, al bio sneg.
Došo kući, Dejan plače, ma crče dete, ja mu bacim opance velim na ti jebali te, ćuti sad, on ne prestaje. Pitam šta bilo, kaže uzo da skloni jajca što sam meto da se kuvaju i popario ruke. Ko ga jebe.
