Kamen spoticanja u izjednačavanju prava radnika u državnim i privatnim preduzećima.
Nijedna krajnost nije dobra, a ovdje imamo baš taj problem. Dok u državnoj firmi možeš opis da staviš u jednu rečenicu, u privatnoj mo'š da napišeš esej.
- Đes' druže! Šta ima? Nisam te vidio od srednje, ljebtejebo!
- Đes' ba!
- Jes' naš'o neki pos'o?
- Jesam brate u jednoj privatnoj firmi. Nije loše. Radi se od 7 do 6 popodne. Plata skoro nikad ne kasni više od mjesec. Radim u kancelariji, al' kad ima posla u skladištu odem i tamo da pripomognem. Nekad moram da ložim vatru preko zime, a i gazda ne smara previše. Ljeti samo jednom sedmično moram da odem kod njega kući i pokosim mu dvorište. Stvarno nije loše. Sanš'o sam se. Kod tebe?
- Pa 'nako. Radim u pošti. Nije nešto.
- Pa šta radiš?
- Udaram pečate na uplatnice, jebiga.
