Ono što naše majke izgovaraju kada tetke/komšije/prijatelji/vanzemaljci (i ostala braća) odlaze posle nekoliko sati provedenih u našoj kući/stanu. Iako to izgovaraju, nemaju pojma na čemu treba jedni drugima da oproste.
- Hvala vam, dosta smo bili, moramo da idemo. Oprostite, vidimo se...
- Hvala vama, oprostite vi...
- A nema na čemu, dođite vi kod nas... Oprostite, doviđenja.
- Doviđenja.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+ oprosti ... dovidjenja...:)