To u sebi promrmljate kada ne vjerujete ili ne želite da vjerujete u nečiju tvrdnju o tome šta će počiniti, pogotovo ako vam time prijeti il' se pak kurči da će učiniti neki teško ostvarljiv poduhvat.
Zamka ovog "Oš, oš..." je u tome što ponekad pogrešno procijenimo da se ono neće čuti, a kad osoba kojoj je to bilo upućeno čuje šta smo promrmljali, to se često po nas loše završi naročito ako nam je ta osoba nadređena ili je prosto jača.
evo jedne srednjoškolske epizode:
prof. : Jovičiću, ako i slijedeći čas ne budeš znao ovo pitanje (Pa ljudi moji - to su najosnovnije stvari!), zaključiću ti jedan za kraj godine!
ja: Oš, oš...
prof. : Jovičiću, ponovi, šta si to rekao?!?
ja: Ma ništa profesore, idući čas ću biti spreman, još ću se sam javiti!
prof. : Oš, oš... (ko što si se i dosad javljo)
