Žurka na koju upadneš sa ekipom, nemaš pojma ko je slavljenik a poznaješ max dve osobe u prostoriji, ali obično ni toliko. Zabodeš se i cirkaš(šta te boli uvo kad je za dž:D) i blejiš. Odlična žurka, polako upoznaješ neke devojke, zgotivio si se sa nekim mnogo dobrim likovima, pevaš(tačnije dereš se k'o manijak) ma savršenstvo živo...
Prilaziš sad već vidno pijan plavuši u miniću i kažeš neku glupost tipa "ja se tebi svidjam a ti meni"(a šta će drugo pijanoj budali da padne na pamet:D) i očekuješ kiseli osmeh ili šamar, kad ono... Ispostavi se da je to slavljenica! Omb!
Taj trenutak je poluzaboravljeni zato što je sledeće čega se sećaš da se budiš u blatu sa korom od banane u kosi ispred mesta gde je bila žurka, i da ti klošar alkos ranoranilac kaže da te je neki ćelavi šaban (obezbedjenje) izbacio naglavačke (on nema pojma zašto, dobar si deĆko, po njegovim rečima) sa skoro punom flašom vinjaka u zagrljaju koja se nekim čudom nije razbila (sad bleji sa ostalim smećem ispod nogu dotičnog gospodina) i do neba ti je zahvalan na tome (a tebi je sad jasno odkud ispod kore od banane tolika čvoruga), a zašto je trenutak za pamćenje, prosudite sami...
Naravoučenije: Jebo me vinjak
(some segments missing)
