Pojam koji je uglavnom pripisan javnim veceima.
Čekam ja voz za moj rodni kraj kad odjednom poče nešto da mi bućka po stomaku. Šta ću, gde ću pa pravo u vece na železničkoj stanici. Uđem ti ja nekako, a unutra ne daj bože kako smrdi. Obavio ja nekako posao, hvatam se da povučem vodu, a ono vodokotlić pokvaren. Šta ću ja izručim onu kantu sa otpacima pa krenem da je punim vodom. Taman krenuo da prospem prvu kantu kad na vratima ulazi čovek.
-Au braćo moja šta je ovo, ala se oseća.
-Ne pitaj prijatelju neko se istovario pa otišao.
-Pa što ti da mu pustaš vodu.
-Šta ću prijatelju neko mora.
-E vala svaka ti čast, da je više takvih kao ti gde bi nam kraj bio.
