To je pojava koja se javlja kod dece kada trebaju da bace neku stvar. Ma koliko je mrzeli tokom vremena dok su je koristili mnogoj deci će biti teško oko srca kad od iste treba da se oprosti. U tom trenutku dete počinje da razmišlja kako se ta stvar oseća i kako bi se ono osećalo da ga roditlji tako odbace. U kasnijim godinama deca shvataju da stvari nemaju osećanja jer su stvari i lakše se od njih odvajaju.
Ovu pojavu je u ranijim generacijama podsticao i crtani film "Hrabri toster" u kome su kućni aparati živi, i traže svog gazdu.
- Kaži dragička kupili smo ti novu loptu, sad možemo da bacimo onu ružnu.
- Jeeeeee, sad ću da je donesem.
- Ajde.: Posle pet minuta čekanja odlazi do detetove sobe da vidi šta se dešava:
- Sine jel' nosiš tu loptu?
- :kroz suze: A mama a kako li će lopta da se oseća kad je bacimo, biće joj tužno. A jel možemo da zadržimo i nju i onu novu?
- Ajde, dobro...
