Narod je stoka i to najveća“, rekao je Bogdan Diklić u „Tri karte za Holivud“. Naravno da je narod stoka i zato, bez obzira da li si naumio da budeš večiti lelemud i podjebavač ili samo političar, tehnike manipulacije masom moraš da poznaješ. Krenućemo od stavova Gistava Le Bona, francuskog sociologa i psihologa koji je inače mislio da su Azijati gola govna, a da su crnci još tri puta ogavniji i retardiraniji. Osim što je bio skinjara još krajem 19. veka, Le Bon je imao neke ok stavove o gomilama. Idemo redom:
Gomila je pametna koliko i najgluplji bizgov u njoj. U prevodu, glupa je kao zaguljeni kurac. To znači da na koncertu Dragane Mirković u rodnom joj Kasidolu, između hitova „Lažno grliš, lažno ljubiš“ i „Hej mladiću, baš si šik“, pijanom skupu nikako ne treba da dovikneš: „Larpurlartizam je maksima našeg delanja!“ Neće te razumeti i najbliži domaćin će pozvati kovinsku ludnicu da te pokupi. Radije šalji poruke koje bi i ameba shvatila, recimo ponesi transparent sa natpisom: „Dragana, Ceca može da ti puši!“
Masa je veoma razdražljiva, sklona isključivosti i nabijena emocijama. Što će reći, na okupljanju omladine radikala, pododbor Veliko Crniće, nikako ne ide da uzvikneš: „Živela demokratija, sloboda za Tibet!“ Pregaziće te bagra ko što je Majkl Daglas pregazio Šeron Stoun. Mnogo je primerenije da kanališeš emocije mase kakvim razumnim povikom, recimo: „Smrt ustaškoj kurvi Nataši Kandić!“ Naići ćeš na bučno odobravanje.
Gomili ne vredi argumentovati bilo šta – ona ne misli logično, nego u slikama. Dakle, ako se zatekneš na Trgu dok se dele fantastične i u svakom smislu neophodne sadnice japanske trešnje, ne pokušavaj da čoporu razuzdanih penzionera objasniš da ne treba da skaču jedni drugima po lobanjama jer će biti sadnica za sve te da je strpljenje majka mudrosti. Radije im dobaci da se na Terazijama deli bonsai za džabe.
