Viđate ih svakodnevno i slušate o njihovim neverovatnim podvizima. Uvek se pitate kako im polazi za rukom da bolje prođu ali to nikada ne saznate. U njihovim pričama česte su nelogičnosti ali nekako nemate snage da stvar isterate do kraja. Neki zaista bolje prolaze, ostali su uglavnom teški lažovi.
Jelena: Joj kako odlaze pare. Jutros sam kupila naočare, dala mojima za struju, 100 dinara za taksi, pa za...
Ivan: Čekaj bre kako 100 dinara za taksi? Pa 140 je samo start.
Jelena: Ma častio me je taksista, često oni mene tako...
Ivan: Jebote nema normalnih poslova danas...
Jelena: E, počinjem da radim za osiguravajuće društvo, sklapam ugovore u kancelariji i to...
Ivan: Misliš zoveš po ceo dan ljude i moliš ih da kupe osiguranje?
Jelena: Ne, ja dođem na sastanak i pogledam dokumenta, skripte, anekse ugovora, amandmane, paravane...
Ivan: Šta pričaš bre, pa ti si završila Hemijsko-Prehrambenu školu...
Jelena: Ma to ja nešto preko ćaleta.
Ivan: Idem sutra na nastup " Malicioznih prostaka ".
Jelena: Stvarno!?! I ja! Biću u bekstejdžu, moj dečko zna bubnjara.
Ivan: Naravno da zna,naravno...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.