Врхунац поверења у неку особу. Особу која има добар стаж у неком објекту - спортској хали, кладионици, кафани... Тој особи се верује толико, да он остаје последњи и закључава, чак и након фајронта.
- Друже, морам да видим децу. Хитно! Жена их води за Канаду, можда је ово последња прилика да их видим.
- Жао ми је. Пустио бих вас. Али нема ко да вас пази. Сви чувари су на одмору, морам да вас све закључам и дођем сутра.
- А можете ли да ми оставите кључ?
- А, па добро, 'ајде. Али остали затвореници не смеју да знају!
- Таман посла!
- И да се вратиш до зоре и закључаш!
- Свакако!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Лепо повезано. Оставити кључ, да залива цвеће, храни рибице, мачку (или шта већ ко има) - јесте показатељ највећег поверења.
Могао сам да додам и то за веће, рибие и мачке. Није лоша идеја. Ал ај сад.
Ма јок, сасвим је довољно разних примера да буде јасно.