Reči koje, kada se izgovore u unutrašnjosti, dobiju gotovo mističnu snagu.
Onaj ko je u Beogradu nije tamo slučajno ili tek tako, jer se u Beograd ne može otići slučajno ili bez nekog debelog razloga. Dotiči je, dakle, biznismen svetskog formata, ili je otišao da pokupi neko nasledstvo, ili će da avanzuje ili da žešće padne u karijeri.
Obzirom i da su u ovoj zemlji svi prisluškivani, reči "U Beogradu je" izgovaraju se prigušeno, jer ne želimo da čuje zlo ili neka belosvetska agencija kojoj smo u tom trenutku obaveštajno interesantni.
- Zdravo, snajka, gde je bata?
- Nije tu, otišao danas na put.
- E? A gde je?
- U Beograd otišao...
- Pa to nešto ozbiljno, majku mu?
- Zvali ga iz Komiteta! Ili će da mi stigne telegram, ili on u Mercedesu!
-------------------------------------------------
- De je Miki?
- Eno ga danas otišao u Beograd.
- U Beograd? Šta će tamo?
- Ma neki drogiraški festival, nije mi mnogo pričao, spakovo samo belu odeću, ko avet ima da bude tamo.
