Овакви изрази упућени од стране старије популације су увек збуњивали српску омладину и остављали је да сама закључи о чему се ту заправо ради. И оточ и ономад се односе на прошло време. Оточ се односи на блиско прошло време, тј. мало пре, недавно, док се ономад користи за нешто што је било пре неколико дана.
Комшија 1: И комшија ономад ја истерам кола и паркирам испред капије, одем да закључам кућу и кад се вратим имам шта да видим. Чукнуо ми неко чекичетем задњи браник, познаје се траг. Гарант је онај Педин мали, не смирује се!
Комшија 2: Их што ми не каза пре, оточ прође овде, нема ни по' сата, мог'о сам да га у'ватим да га испитамо.
Екстреман пример коришћења ова два израза, који су толико чести у неким деловима Србије, толико да корисници израза доводе људе око себе у опште бунило:
Мићко: Ружо?! Јел си платила струју?
Ружа: Јесам, не знам да л' беше оточ ил' ономад...
Мићко: Ружо, немој да балавиш к'о Бога те молим!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.