Период у којем почиње да се губи контакт са ортацима из најранијег детињства. Време када човек схвата, да га са својим дугогодишњим пријатељима не повезује ништа осим улице у којој су одрасли. Улице у којој су се играле жмурке, зајебавали локални пензоси, пушиле прве пљуге и проводиле године украшене искреним смехом. Раскрсница на којој свако бира различиту страну. Она које је довела до тога, да две особе, које су трошиле сате у шали и разговору, сада седе на истој старој клупи, у истој старој пози, а не размењују ни реч. Све је испричано, изанђало, а нових тема нема, јер иако седе на истој клупи, заправо живе у два различита света. Није се десило ништа необично, били су деца, а сада су постали људи. Из месеца у месец, расцеп је све већи. Заборављају се бројеви телефона, датуми рођендана, а на локалним теренима за лоптом трче неки нови клинци.
Фасаде солитера, изграђених у источно-берлинском, комунистичком маниру, постају све блеђе, у њима живе исти људи, али је нит која их је повезивала неком силом прекинута. Дечаци, који су безброј по поднева провели заједно, сада у ретким случајевима, када се насумице на улици сретну, размене оно хладно, проклето:"Ео, блеја". Стара лица су замењена новим, безбрижност су заменили проблеми, и није више битно имати Адидасов фудбал, већ рибу, ауто и богате људе у свом окружењу. Постали су једни другима одбојни и досадни.
Октобар 2000.
П: Како правимо екипе?
М: Пет играча плус голман. Идемо ти и ја по лопту.
Б: Важи, идем ја по Ацу, Свиленог и Моцу.
Новембар 2009.
Седимо на клупи, ортак препричава последње поглавље свог дела "Швалерај-аутобиографија", жанр фантастика. Исти концепт који је следио док је био у пубертету, само су сада промењена имена женских актера. Наслућујем у његовој беседи места где би могли стајати знакови интерпункције, те убацим по које: "Тај рад." Чисто како може наставити, да се претвара да мисли да му верујем. Након монолога, следи ћутање. Седимо на старом месту, испод пригушеног светла полу-разјебане уличне лампе. Тишину прекида само звук хладног ветра, који тутњи између приземља солитера и односи дим моје цигарете.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
+
Svaka cast!!!
Dopuni ovaj tekst i pronađi izdavača.
Jaaako dobro!
Počnite da se drogirate i garantujem ti efekat kao iz 2000. :))
Svako od nas se nalazi u ovoj definiciji...
+
Cesto otudjenje zna da se transformise i u netrpeljivost pa i mrznju kasnije.Cudni su ti putevi.Palac gore.
ДОбра.
Idi bre rasplaka me!Tako istinito i bolno.+++
човече, иди пиши роман!
свака част, последњи пасус је за медаљу!
dobar, i to dosta-nisam imao vremena da te ranije primetim...;)
Au
Idi bre rasplaka me!Tako istinito i bolno.+++
x2
JEBOTE, OVO SE MENI DEŠAVA...
Burzumštino, dobra ti je ova!