Period u kojem počinje da se gubi kontakt sa ortacima iz najranijeg detinjstva. Vreme kada čovek shvata, da ga sa svojim dugogodišnjim prijateljima ne povezuje ništa osim ulice u kojoj su odrasli. Ulice u kojoj su se igrale žmurke, zajebavali lokalni penzosi, pušile prve pljuge i provodile godine ukrašene iskrenim smehom. Raskrsnica na kojoj svako bira različitu stranu. Ona koje je dovela do toga, da dve osobe, koje su trošile sate u šali i razgovoru, sada sede na istoj staroj klupi, u istoj staroj pozi, a ne razmenjuju ni reč. Sve je ispričano, izanđalo, a novih tema nema, jer iako sede na istoj klupi, zapravo žive u dva različita sveta. Nije se desilo ništa neobično, bili su deca, a sada su postali ljudi. Iz meseca u mesec, rascep je sve veći. Zaboravljaju se brojevi telefona, datumi rođendana, a na lokalnim terenima za loptom trče neki novi klinci.
Fasade solitera, izgrađenih u istočno-berlinskom, komunističkom maniru, postaju sve bleđe, u njima žive isti ljudi, ali je nit koja ih je povezivala nekom silom prekinuta. Dečaci, koji su bezbroj po podneva proveli zajedno, sada u retkim slučajevima, kada se nasumice na ulici sretnu, razmene ono hladno, prokleto:"Eo, bleja". Stara lica su zamenjena novim, bezbrižnost su zamenili problemi, i nije više bitno imati Adidasov fudbal, već ribu, auto i bogate ljude u svom okruženju. Postali su jedni drugima odbojni i dosadni.
Oktobar 2000.
P: Kako pravimo ekipe?
M: Pet igrača plus golman. Idemo ti i ja po loptu.
B: Važi, idem ja po Acu, Svilenog i Mocu.Novembar 2009.
Sedimo na klupi, ortak prepričava poslednje poglavlje svog dela "Švaleraj-autobiografija", žanr fantastika. Isti koncept koji je sledio dok je bio u pubertetu, samo su sada promenjena imena ženskih aktera. Naslućujem u njegovoj besedi mesta gde bi mogli stajati znakovi interpunkcije, te ubacim po koje: "Taj rad." Čisto kako može nastaviti, da se pretvara da misli da mu verujem. Nakon monologa, sledi ćutanje. Sedimo na starom mestu, ispod prigušenog svetla polu-razjebane ulične lampe. Tišinu prekida samo zvuk hladnog vetra, koji tutnji između prizemlja solitera i odnosi dim moje cigarete.
