Trenutak kada ti sve dokurci, pozoves devojku do koje ti je stalo i ispricas joj sve sto ti je u glavi i sve sto te nervira, muci poslednjih dana, meseci godina, a onda ti ona pocinje da prica svoje muke i tu se negde pronadjete u mnogim situacijama, olaksate dusu oboma, i posle dvocasovnog razgovora srecni izadjete napolje i vristite.
Neopisiv osecaj slobode, olaksanja i jos po neki neopisiv osecaj, kada ti dodje da slusas mileta kitica, bilo sta samo da nesto svira.
I sutradan opet isto, kada skontas da si se dzabe radovao toliko jer ti drugarica nabila 4000 telefona (cale ce te patosirati, ili ce ti popovati da predjes sa hotline na neku normalnu devojku) i nije ti olaksala 5 kila knjiga koje moras da procitas za nedelju dana.
Smorcina buraz, nema ti odmora do penzije.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.