Ove ima' da učim

Свако се, у основној, средњој или на факсу, сусрео са одлуком да нову школску годину, у коју је ушао оран и спреман за нове радне победе, заврши са најбољим могућим успехом. Нема друга којима се првих дана септембра не похвали својим мудима која јасно кличу и потврђују спремност њиховог власника да 'зајебе' све професоре и штребере и са ђачком књижицом у јуну изађе као интелектуалац у очима љубоморних Српчића, као јебач над јебачима. За пар дана књиге су уредно поређане на столу, свеске потписане, оловке зарезане, а глава амбициозног младића потпуно трезна од летњих пијанки. Рачунар који је до сада служио као најбољи симулатор тако жељеног секса, ћелија коју су напали сви могући вируси, тањир за време доручка и много штошта чему није предвиђен, сада представља идеалан склоп технологије и уметности који постоји са циљем да млад човек жељан знања и успеха покупи све савете искуснијих и прошири своје видике. Нема више Вукајлије, музике и друштвених мрежа. Нашег јунака сада су под своје узели Википедија и Гугл.

И како то обично бива, самоувереност сваког појединца није могуће скршити. Није могуће, све до првог неуспеха. Елем, пре него што га Мефистофелес преобрати, он се прихвати књиге и загреја столицу. Чита понавља, чита понавља, тако у серијама, серије у рундама, рунде у наставцима... Редом су падали предмети попут географије, историје, биологије, страног језика итд. Петице су се низале, ћале је комшији Милету сваки пут на нос набијао петице свога сина ( '' ево сад и њему и његовом бурету од сина ћоравом Брани '' ), кева сијала од среће јер јој се синчић '' ман'о ћорава посла и зрачења и сео за књигом ''. Он сам, осећао се као Рус пред водком, Наполеон пред Москвом, Армстронг при изласку из Апола. Једноставно срећно. Али и уморно. Мали предах, говориле су му стално поспане очи и уморно тело, неће шкодити. 'Олади ти пар дана, пусти нек све слегне, па опет тако - све до јуна!

Пред контролни из физике одлучио је да одмори и да се препусти негдашњим хобијима и пороцима, да докаже друштву са баскета да је и даље онај стари, да се није поштреберчио. Узе он кошаркашку у руке, прошири се на баскету својим оценама, али не и некадашњом игром и формом. Гадна је бре ова ствар, мислио је на књигу, у себи, док су се ортаци шалили на рачун његових шутева. Викенд који је посветио старом добром дружењу, ономе што и чини живот, брзо је прошао. Много брже него они када је гњурио међу словима и непознатим речима које не може да прочита. Проклињући понедељак и његово постојање запути се ка учионици физике где га је, гле чуда, чекао контролни задатак коме се није посветио. Убеђујући себе у своју интелектуалну и логичку способност, верујући да би бежањем остао ускраћен поштовања које је стекао у очима професора и разредне, а самим тим и добрих оцена због којих је доста можданих ћелија попуцало, одлучи да остане на контролном и да се храбро супротстави задацима.

Услед заборављене вештине преписивања и варања, која је последица потпуне непотребе за било чиме сличном последњих месеци, епилог ове одлуке јасан је и онима са коефицијентом интелигенције мањим од 75. Попио је кечину. Цео след околности базира се на овом, само наизглед краткотрајном неуспеху који има катастрофалне последице по морал нашег јунака. Разочаран у живот, жене, пошто је риба коју је хтео да смува '' о'шла за другог '', запостављен од стране свакога ко би му у тим тренуцима могао упутити речи саосећања и подршке, он се мења из корена, тачније враћа се пређашњим, оставља књигу да ради свој посао - сакупља прашину, како сам тврди, и враћа се ранијим 'ситницама које чине живот'.

Тако је, након само пар недеља, сломљен дух младог визионара, који је на врхунцу своје заблуде себе видео на врху нације и друштва. Убрзо заборавља све оно што му је књига донела и одузела настојећи да то поврати. Како ће се завршити ова школска година, како целокупно његово школовање, а како и сам живот зависи управо од јачине духа поменутог лица и његове способности да то превазиђе. Чињеница је, пак, да много тога зависи и од станих фактора на које никако не можемо имати већег утицаја.