Život je pun momenata koji zaslužuju da budu utisnuti u večnost. Zato treba uvek imati kod sebe fotoaparat, isukati ga po potrebi i sreću koja pleni konvertovati u .jpg format. To nije tako jednostavno kao što se čini zbog principa neodređenosti: prisustvo fotografa nužno remeti sistem. Sreća pa je čovek u stanju da doskoči svakom problemu.
Kvalifikacije u karlingu za Zimsku univerzijadu u Rejkjaviku, naši pingvini razvaljuju hrvatske bambije maestralnim glačanjem Žikića i pristizanjem kamena blizu ostalog kamenja u poslednjoj sekundi.
Oduševljena ekipa đipa od radosti, deru se, pevaju "Srbija, Srbija", skaču gore-dole, grle se i ljube. To je taj istorijski trenutak. Fotograf vadi aparat, ostali se spontano formiraju u grupni zagrljaj pod zastavom, tri prsta, osmesi do ušiju, razdragano meškoljenje, stanje potupnog sklada. Dok je fotograf uključio aparat meškoljenje se stišava, dok je sklonio objektiv potpuni muk, svi pokočeni u stanju u kom su se našli, al' vizuelni dojam isti. I dok ovaj podešava blic, zum, fokus, ekspoziciju, saturaciju i ostalo, vesela družina jedva primetno počinje da izgleda kao katatonični Beki Bekić. Škljoc u trenutku dostizanja kolektivnog stupora i to je to. Odlična!
