Rečenica kojom stariji mudroseri vrlo rado komentarišu svaki uspešno izveden zafelširan slobodnjak na porodično-društvenim seansama gledanja važnih utakmica. Tim komentarom, ubeđeni su oni, u svoja pokolenja unose produhovljenu svetlost saznanja - kroz primere naučenu veštinu da bez napora razaznaju odbranjivo od neodbranjivog, još jedno pero u kapi da im se nađe pri sukobima sa surovim stvarnostima koje ih čekaju u danima što tek nadolaze pred njima.
Naravno, slučaj je "dijametralno" suprotan ako vam se ćale zove Peter Šmajhel, Dino Zof ili Lav Jašin.
(Đan-Luka Paljuka i sin mu prvenac piju neku limunadu i gledaju Liverpul - Čelzi. Slobodan udarac za crvene, 1:0):
Sin: -Ih, kakav je slepac ovaj Čeh, nije se ni pomerio. Nije znao gde je lopta.
Đ.L.P.: -Sine, neee... ovo se ne brani.
Sin: -Ali tata, meni je čika-Šmajhel rekao da...
Đ.L.P.: -ŠTA BRE ČIKA-ŠMAJHEL REKAO! 'Sam ti rek'o da mi ne pominješ NJEGA dok živiš pod MOJIM krovom! 'Oćeš njega da slušaš, a ne mene, A? Idi bre u Dansku pa se jebite tamo u dupe na minus dva i ti čika-Šmajhel, jel znaš! Mrš u sobu!
Sin: -Ali tata... utakmica...
Đ.L.P.: MRŠ!!!
