Situacija u kojoj shvatite nešto što vam je stojalo pod nosem godinama a niste mogli da dokučite suštinu. Ni jedna druga fraza ne može da opiše taj momenat osim gore navedene. Bog nema nikakve veze sa tim, jednostavno se evolucijom jezika došlo do takve postavke.
-(dernja se) Samo ziljan mogu da prebrodim, ove moći mutne i dubinu tu!
- Brate... Nije da sam stručnjak al' mislim da bi trebalo da proveriš liriks...
- (čačkajući telefon) U jebo te bog.
Slavoljub okopava vinograd, pored kapije mu prolazi komšija:
- Slavoljube, gde ti je žena?
- Na seminaru. Što?
- Ništa ništa, pitam, živio... (odlazi)
- (u sebi) Ma šta me on svaki put, baš kad mi žena ode na seminar, pita gde je ona?! . . . . . . . .Pa jebo te bog! (pridržava šajkaču i trči prema traktoru)
**
Posle milionitog slušanja iste pesme:
"Ako iko ikada napiše pjesmu nad pjesmama, to će bit' pjesma o srazu ljudskih bića i poganih svinja, sjeme im se zatrlo. Postaće besmrtan, jer neko se opasno našalio stavljajući nas na isto mesto i dajući nam toliko toga sličnog, moj bože, toliko toga sličnog."
- Ček, ček. Pa jebo te bog! On misli na nas i svinje u drugoj rečenici! Gde su mi oči bile?
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.