Dok ulaziš, uši ti zapažaju instrumental Dorsovog hita. Ne čini ti se. To je Raiders on the storm. Odmah te dočekuje Merilin Monro sa osmehom i koktelom dobrodošlice. Iza šanka vidiš Kenedija kako otvara novi Smirnoff i secka limunove. Na Stejdžu Kurt Kobejn i Džimi Hendirks štimaju svoje tambure dok čekaju početak Devil Guitar Hero takmičenja. Džim Morison naokolo deli kartončiće sa sveže spremljenim esidom i izgleda kao da zapravo leti. U jednom ćošku Pavle Vujisić i Džon Vejn naručuju šesnaestu turu samo njima pitkog proizvoda dok u drugom Džingis Kan i Atila Bič Božiji obaraju ruke i psuju jedan drugom barbarsku mater. Tek sad primećuješ En Nikol Smit i Kseniju Pajčin kako se u toplesu vrte oko šipke. Staljin i Mao Ce Tung udaraju dvehiljaditu recku u takmičenju ko je više doprineo političkom mortalitetu u svojoj državi dok Tito udara šamare svojim političkim naslednicima. A ti misliš: "Koji kurac mi je trebao da prošle godine budem brži od onog belog kombija na pešačkom?"
