Umetnički kapaciteti glumačkog kadra sa kojim može da računa jedan prosečni srpski reditelj, budući potpisnik sledećeg čemernog bioskopskog hita u čitavom regionu. Bazirano na prethodnih 312 takvih ostvarenja…a i zablejah na par setova u grešnoj mi mladosti, dapače.
Reditelj: Si pogledao malo scenu?
Prosečni Srpski Zajebani Glumac (u daljem tekst aka. PSZG): C, nisam stig'o...
Reditelj: Dobro, ništa, ae zbudžićemo nešto...
PSZG: Al' ae požuri, majke ti, čekaju me dole u "Lamartinu"...
Reditelj: E, slušaj sad...O, stigla nam je i glavna glumica, pa de si ti, dušo, kasniš, kasniš, hehe...:cmok, cmok:
Prosečna Srpska Neprimetna Glumica (u daljem tekstu aka. PSNG): Ma, imala neku probu, izvini...Zdravo, PSZG...
PSZG: ‘De si, koleginice...
Reditelj: E pa ako su svi tu...Ljudi, ovako: ovo je jedna od bitnijih scena za čitavu priču u filmu. Mirko i Katica preispituju svoj brak u vezi sa ponudom Mirkovog kuma da dođu kod njega u Australiju i…
PSNG: Čekaj malo…Juče smo radili scenu u kojoj im dorćolski mafijaš kidnapuje dete zbog nekog Mirkovog duga. Kako sad…
Reditelj: Ma, to dođe posle, dušo, tu sekvencu ćemo u formi kratkih rezova, paf-paf-paf!, ono, kao flešbek neki, Peca ima neki program…Ovde, sada, danas – preispitaivanje braka. Hoću pre svega jedan krupan kadar na PSZG-u, tu kod prozora…PSZG-e, je l’ možemo jedan krupni kadrić, a?
PSZG: Ček’ dizvadim žvaku…
Reditelj: Ok…Kole, daj mi keca krupno, e! E, pazi sad, batice – zagledan, neispavan, ozbiljan, Australija, kum, braća, majka Srbija, raskršće. Idemo. Kad budeš spreman...
PSZG: Pa, ono, glumim ti već...
Reditelj: Dobro, dobro...al ‘el može to malo...kako da kažem...
PSZG: Zajebanije?
Reditelj: To.
PSZG: Mogu da pripalim pljugu, ionako mi se puši...
Reditelj: Uuu, odlično, to je to, to je to! Kole, ‘el imamo ovo? Jebote, prošli me trnci…
PSNG: A šta ja treba da radim? Mislim, nisam dobila nikakav tekst, 6 puta sam proveravala mejl…
Reditelj: Kakav tekst, dušo, u ovoj sceni ti si nema. Kao stena. Nećemo ni da te zumiramo, samo želim da te kamera onako ovlaš registruje, u uglu; tužnu, ponosnu, neispavanu, sa plemenito-vulgarnom crtom u držanju…znaš šta hoću da kažem?
PSNG: Paaaa, mogu malo da probam da plačem, mislim…
Reditelj: Može plakanje, može, nije loše...ali nemoj sad tu da mi cmizdriš k’o inače, ok? Hoću da pustiš tek po koju suzu da ti se gordo slije niz obraze, nemoj da mi interpretiraš tu kojekakve Fenene i Klotilde sa FDU, hehe...(PSNG pušta tek po koju suzu da joj se gordo slije niz obraze)...E, tako nešto, dušo, bravo, bravo...Ma, nemaju pojma, bre, ovi u JDP-u koga imaju u trupi, hehe...E, ae sad to isto ponovo, jer ovo prvo nismo snimili, ok?...E i, dušo – skini tu šminku, keve ti. Msm, ‘de još udata žena ide našminkana po kući, hehe?...i nagrade iz regiona su već dobile svoje nove-stare laureate.
