Često uhvatim taštu, a ponekad i ženu kako izjavi nešto o nečemu, a zatim nakon povratne informacije od mene ili nekog drugog, postavlja pitanje sa čuđenjem i ispada kao da sam ja prvobitno izjavio to nešto.
Tašta: Jaooo, i tako ti ja kod ulaza u zgradu sretnem komšiju Marka kako nosi produžni gajtan i usisivač. Krenuo čovek da usisava i sređuje auto što je kupio juče. Moš mislit, baš mu je dobar auto.
Ja: Znam da ga je kupio, zvao me je jutros da mi ga pokaže. Lep je Golf, baš ga je povoljno platio.
Tašta: Aaaa, Marko je kupio auto? (sa čuđenjem me gleda)
Ja: Daa, pa vi ste rekli malopre...
Tašta:I šta kažeš lep je..
Ja: Da, i povoljno ga je platio (ja već kuvam u sebi)
Tašta:Šta je platio?
Ja: Auto
Tašta: (ne progovara)..............................................................................
Pustim ja zenwi da gleda prvu epizodu ubice moga oca, posto je nije pogledala. I tu negde pred kraj epizode razgovor teče ovako:
Žena: E ubica je sigurno ovaj lik koji vozi ovog džipa, ovaj poslovni partner ovim preduzimačima (na tog lika sumnjaju svi na kraju epizode, a ja sam naravno gledao i ostale epizode pa znam da nije taj lik, ali nisam hteo da joj kažem da nije on,ali..)
Žena: Jel znaš ko je ubica?
Ja: Ne znam
Žena: To mora da je ovaj na koga svi sumnjaju. Jel da? Jel on ubica? Ko je ubica?*Sada dolazi bitan deo
Ja: Nije on ubica, njega samo montiraju u prvoj epizodi. Videćeš da nije on..
Žena: A ko?
Ja: Pa o kome pričamo, o štrumpfovima?
