Pandemonijum

Oligarhija pičvajza kao takvog.

Tako nekada mora biti. Sve što može da krene naopako, krenulo je. Sve što je moglo biti organizovano i isplanirano izvrnuto je naopačke i pretvoreno u cirkus. Na površini novonastalog okeana govana plutaju samo zlo, mrak i glupost. Ti, u centru celog ciklona ludila razmišljaš o bogu kao Di Kaprio u "Krvavom dijamantu" i zaključiš isto - bog je odavde odavno zapalio.

-Baba! Krpe baba brzo! Baci tu ikonu jebote mokre krpe mi trebaju, obloge! Sine, kako ti je?
-Ablalblblblblbl...
-BABA!
-Pusti obloge sad, namaži mu ovu mas' na čelo, ja ću da pročitam ovo, kovrnuće se pre jutra, pa kaže OJ MATI BOGORODICE TI ŠTO KRILO SVOJE ČUVAŠ ZA BLAGOSL...
-Idi baba u pičku materinu! Halo, hitna? Dete mi se šlogiralo od temperature, molim vas adresa je...
-Sve ekipe su na terenu, pozovite kasnije! SAVKA! PA JESAM JA REKLA BEZ ŠEĆERA? (klik)
-Pocrkali! POCRKALI!!!

(odlazi u kafanu ka starom ocu, kardiohirurgu u penziji i najpoznatijem mačvanskom pokerašu, van penzije, koga zatiče krvavog, samog za stolom, okruženog srčom)

-Ode kuća sine.
-Ćale, malom skočilo izgleda na čet'res, bled je kao krpa, hvata ga drht...šta ode?
-Kuća. Imao sam crvenu, majke mi tvoje pokojne, imao sam ruku života. Jebeš sve. 'Oćeš dunju sine, ja evo na pola druge. Flaše, mislim.
-Kakva dunja, unuk ti umire!
-Svi ćemo mi jednog dana. Ajd' da vidimo šta mu je, daj ruku, rame, jebiga.

(izlaze napolje, pljusak je sve jači, čopor kerova juri biciklistu, biciklista izleće u suprotnu traku, Škoda koči, uklizava, poslednjim trzajem kosi njih dvojicu, koji potom ustaju, a vozač izlazi sa bejzbolkom dok se sa zadnjeg sedišta čuje vriska)

-ČEKAJ MAČKO DA VIDIM KO MI OVO SERE PO ŽIVOTU!
-Pa dobro čoveče pizda ti materina ubi mi oca pa da li si ti... (zvek)
-Mačka rađa sina tamo, boli me kurac bre saću da vas isprosipam ovde pa u bolnicu!
-Sine! Sine jesi živ?! (zvek)
-I ti matori što izlećeš na ulicu po ovom vremenu, i tebi ću da jebem mater! Evo sad ću da ti jebem mater!
-Aman, onaj na biciklu je... (zvek)
-ĆUTI DOK TI JEBEM MATER!!!
-KUCO PUSTI LJUDE JEBOTE RAŠIR'LA SAM SE ZNAŠ KOL'KO SAM SE RAŠIR'LA!

(kroz kišu se probija belo-plavi Pežo 307, zakucava se pravo u Škodu, nastaje kratka tišina, iz Pežoa izlaze gospoda u uniformama, čuje se meket novorođenčeta)

-Gospodža plače tamo dok se vi ovde lemate, pa kakav je to način pitam ja?
-PIT'O VAS JE KAKAV JE TO NAČIN?!
-MAČKO! MAČKO JESI DOBRO!? JE L' SIN MAČKO?! (zvek pendrekom)
-Jesam se ja tebi obratio ili ti se nisam obratio? Sale, u kavez sa njima za jedno dva-tri minuta.

(dva-tri minuta vaspitnih mera kasnije, u pritvorskoj jedinici)

-Jeste gos'n komandir, Škoda krenula u rikverc, neka luda žena 'tela da pobegne od ovih, čuo se plač, vika, psovke. Tako je, gos'n komandir. Hvala gos'n komandir. Svako dobro. SLUŠAJ 'VAMO GILIPTERI, ja sada moram da vas čuvam do jutra umesto da odem kući i legnem k'o čovek, tako da vam savetujem da budete kao jebene bubice, ščuli?!
-Detetu mi nije dobro...
-Mačka mi rodila sina...
-Ode kuća krv ti jebem...
-ŠTA TO MENE BOLI KURAC, JE L' VAM JA LIČIM NA NOVAKA ĐOKOVIĆA?! KO VAS TER'O DA SE KOLJETE U TRI UJUTRU I SADA DA MI TU IZMIŠLJATE I JEDETE GOVNA, PRSTE ĆU VAM BRE PORAZBIJATI PIČKA VAM MATERINA PIJANA! I DA NISAM VIŠE ČUO NI KAKVA JE SAD OVO VODA JEBOTE?!
-Vidi, voda.
-Au, pa ovo teče jebe majku...

(petnaest minuta kasnije)

-Jasno, gos'n komandir. SLUŠAJ BAGRO, reka se izlila, ode sve u kurac! Pustiću vas da se ne podavite, pa šta vam bog da, aj' sad u pizdu materinu!
-Ćale, pa kuća nam je pored reke!
-Heheheheheheh...
-Koji ti je bre ćale pa izginuće baba i mali!!!
-Je l' ja rekoh da sam im'o ruku života? Nije naša kuća otišla ho ho ho. 'Oćemo na dunju momci, da proslavimo tog sina majku mu jebem!?