Stanje duha.
Totalna, neobuzdana flegmatičnost. Posmatranje smrtnika kroz žmirkanje, sa šmekerskim osmehom na ustima i cigaretom iza uveta. Ona poza kada se izvališ na livadu sa prekrštenim šakama iza vrata dok uživaš u plavetnilu neba i letnjoj tišini...
U daljini se čuje traktor, preko neba avion ostavlja oblačni trag, a tebe tako bezbrižno bole kurac...
Šušti neko rastinje, mravi ti ulaze u nosnu šupljinu, a ti se šeretski smeškaš, dok se drugi jebavaju ambicijama, snovima, putovanjima. Samo im se smeješ, svima se smeješ u brk. Čude se kako nisi ni malo ljubomoran. Imaš sve a ništa nemaš.
Sve ti je ravno, što bi rekli naši stari.
Tatjana:A ti, Savice, kako si?
Sava: Ja? Ih, panonski...
