Paralelni univerzum

Posle tri sata sna ustajem onako iscrpljen, malo se okvasim vodom čisto da dođem sebi, uzimam jedinu ispeglanu majicu i pravac faks. "Samo da me nekako usere da dobijem šest" pomišljam u sebi i nastavljam, "ma treba da padneš stoko, po ceo dan drkaš kurac i uzmeš da učiš veče pred ispit, sad em što ništa ne znaš em si neispavan, KONJINO". Naravno jebeni tramvaj kasni kad je najpotrebniji, stižem na faks minut pre profesora, bacam pogled na anfiteatar znam dva čoveka, ovo ostalo svi mlađi bar tri godine. Kako da očekujem da nekog znam kad su svi moji ili završili ili apsolventi. Gledam test, test gleda mene, onda se blago osmehnem pa zaokružim ono što mi je najlogičnije, al čak i da je sve tačno ne znam nijedno otvoreno tako da sam pao sigurno. Odoh kući bar da se naspavam i molim boga da nađem 44 dinara za hleb da premažem pavlaku.

A U NEKOM PARALELNOM UNIVERZUMU:

Ustajem ujutru, tuširam se dok riba pravi doručak, ćaskamo o tome koju bi košulju trebalo da obučem. "Sve sam naučio nema šanse da padnem, ako dobijem bar osam imaću prosek iznad 9.00" pomišljam u sebi i nastavljam, "još ovaj ispit i diplomski i kraj, a sve u roku, BRAVO CARE". Idem kolima, ne mogu da se guram u tramvaju pa ću malo da se iscimam za parking. Stižem pola sata ranije taman da se preslišam još jednom. Ulazim u anfiteatar, svi gledaju gde ću da sednem da bi prepisali od mene. Test je laganica, ne znam samo dal' je dovoljno ono za otvorena pitanja, al' sam položio sigurno. Jedva čekam da dođem kući ova moja je obećala da obuče onaj seksi donji viš ako uradim dobro.